Bez pilota

Bespilotne letelice (BPLA) su jedna od glavnih tema u savremenoj vojnoj štampi. Veliku pažnju im pridaje i rukovodstvo ruskog vojnog resora: značaj automatskih vazdušnih letelica u savremenoj oružanoj borbi raste iz godine u godinu, a izgradnja bespilotnih letelica koje odgovaraju svim savremenim zahtevima predstavlja jedan od najvažnijih zadataka tekuće etape u razvoju Oružanih snaga Rusije.

Stručnjaci pretpostavljaju da će bespilotne letelice naći primenu praktično u svim vidovima ruskih Oružanih snaga. Pre svega, bespilotne letelice možemo tretirati kao  determinišuća sredstva Ratnog vazduhoplovstva, pošto je za savremene vojne konflikte karakteristična široka primena avijacije čije dejstvo određuje izvršenje borbenog zadatka u celini. U vezi sa time, široka primena bespilotne tehnike može da bude ključna za razvoj ruskih Vojno-vazdušnih snaga.

„Za savremenu oružanu borbu u vazduhu naročito je važno otklanjanje rizika od gubitaka letačkog sastava. Borbena sposobnost grupacija savremene avijacije u relevantnom stepenu je određena postojanjem obučenog letačkog sastava. S tim što je za obuku kvalifikovanog pilota potrebno više od deset godina, dok je za proizvodnju jedne letelice, čak i one najkomplikovanije i najskuplje, potrebno najviše nekoliko nedelja“, objašnjava nam preimućstva bespilotnih letelica Konstantin Sivkov, doktor vojnih nauka, prvi vice-predsednik Akademije za geopolitičke probleme.

Ipak se plusevi avijacijske tehnike, dakle i bespilotne, najpotpunije otkrivaju u savremenim borbenim dejstvima prilikom njihove primene u sastavu Ratne mornarice. Ocenjujući perspektive razvoja brodskog sastava flote i njegove pomorske avijacije, glavnokomandujući RM Rusije, admiral Viktor Čirkov, ukazao je na to da bespilotne letelice treba da postanu jedan od najvažnijih vidova naoružanja budućih brodskih osnovnih klasa. „To je potpuno u skladu sa generalnim smerom razvoja pomorske avijacije vodećih zemalja sveta“, izjavio je Čirkov.

Eksperti kažu da će se potencijalni vojni konflikti u bliskoj budućnosti umnogome determinisati borbom sa združenim jedinicama nadvodnih snaga protivnika, pre svega sa nosačima aviona. Radi toga se formiraju raznorodne udarne združene jedinice koje uključuju nadvodne brodove, podmornice i pomorsku avijaciju sa adekvatnim naoružanjem. Ali njihovo korišćenje sa punim dometom moguće je samo pod uslovima blagovremenog dobijanja koordinata cilja od spoljnih izvora. Istovremeno jedinice nosača aviona potencijalnog protivnika imaju moćnu PVO, stoga će izviđački avioni, ako dejstvuju pojedinačno ili u malim grupama, biti brzo uništeni pod dejstvom lovačke protivničke avijacije i neće moći da izvrše zadatke koji se pred njih postavljaju.

U tim uslovima, stvaranje bespilotnih letelica koje su sposobne da vrše izviđanja združenih nadvodnih brodova protivnika u uslovima uzvratnog dejstva PVO, paralelno sa obnavljanjem sistema pomorskog kosmičkog izviđanja, predstavlja najefikasniji put za rešavanje ovog problema.

Takva bespilotna letelica avionskog tipa treba da ima daljinu leta najmanje 2000–3000 kilometara. Njeno radio-elektronsko naoružanje treba da ima jaku radio-lokacionu stanicu koja omogućuje uočavanje nadvodnih ciljeva na udaljenosti najmanje 400–500 kilometara, sredstva za uočavanje lovačkih aviona, raketa iz klase „vazduh-vazduh“ i „zemlja-vazduh“.

Odgovarajući radovi ruskih projektanata već donose rezultate. Tako je na međunarodnoj izložbi „Interpoliteh 2013“ bila predstavljena maketa najnovije bespilotne letelice „Gorizont Eir S-100“, koja će moći da izvrši funkciju dalekodometnog radio-lokacionog uočavanja i upravljanja. Pored toga, vodeća ruska avio-konstruktorska korporacija „Suhoj“ saopštila je svoje planove da će do 2018. napraviti udarnu tešku bespilotnu letelicu od 20 tonn. Interesantno je to da se ova mašina razvija na bazi tehničkih rešenja lovačkih aviona pete generacije T-50. Sa svoje strane, kompanija „Sokol“ sada radi na aparatu čija je masa do 5 tona.

Osim toga, danas se ruska preduzeća bave proizvodnjom širokog spektra lakih izviđačkih bespilotnih letelica. Među njima su „Dozor-600“, „Inspektor 301“, „Orlan-10“ i „Forpost“. Neke od njih su Ministarstvo odbrane Rusije i Federalna služba bezbednosti već uvele u naoružanje.