Da li će PAK DA prestići američki B-2?
Ruske Oružane snage nastavljaju da usavršavaju svoje strateško naoružanje. Na redu je razvijanje i proizvodnja novog avijacijskog kompleksa dalekometne avijacije (PAK DA). Eksperti pretpostavljaju da projekat neće sadržati nikakve novine, već da će to biti kopija američkog „nevidljivog“ bombardera V-2. Da li je to zaista tako?
Prema saopštenjima ruskih medija, avio-konstruktorska korporacija „Tupoljev“ počinje sa radom na izradi strateškog bombardera koji treba da zameni avione Tu-95 i Tu-160, koji sada postoje u naoružanju. Pretpostavlja se da će nova mašina sa planerom na bazi „letećeg krila“ biti podzvučna i da će dobiti sistem minimiziranja demaskirajućih faktora.
„Razvijanje perspektivnog avijacijskog kompleksa dalekometne avijacije koji će zameniti strateške bombardere Tu-95MS i Tu-160 počinje 2014“, izjavio je letos načelnik Generalštaba, general armije Valerij Gerasimov. Serijska proizvodnja samog aviona počinje po planu 2020.
Zvanični predstavnik Ministarstva odbrane je sa svoje strane izjavio da će „PAK DA biti opremljen svim perspektivnim vrstama oružja visoke preciznosti, uključujući i hipersonično“. Istovremeno je i Boris Obnosov, generalni direktor korporacije „Taktičko raketno naoružanje“, izjavio da je hipersonična raketa za novi bombarder „već napravljena“, ali da „ona za sada može da leti samo nekoliko sekundi“. Serijska proizvodnja samog aviona po planu počinje 2020.
Ipak, vojska je poželela da sȃm avion vidi kao podzvučni. Zašto je bila doneta takva odluka? Po svemu sudeći, reč je o pretpostavljenoj bojevoj primeni tehnike. To može biti ili relativno kompaktni i za sve dijapazone slabouočljivi podzvučni avion-platforma za raketno naoružanje, ili hipersonični avion koji ima mogućnost da probija postojeća sredstva PVO upravo na račun svoje brzine.
Ipak danas ne postoje prihvatljiva tehnička rešenja koja bi dozvoljavala da se razvije dovoljno gabaritni bombarder sa minimalnom uočljivošću, sposoban za hiperzvučni let. A ovaj mali podzvučni avion, sposoban da se bazira na aerodromima koji nisu naročito veliki, slabouočljiva mašina koja potencijalno ima u naoružanju hiperzvučne rakete, omogućava da se dugo patrolira područje ispaljivanja rakete i da se pri tome za minimalno vreme uništi cilj municijom visoke brzine. Upravo u korist takvog spoja kod V-2 Amerikanci su odustali od eksploatacije supersoničnog bombardera V-1.
A da li su zaista tako slični V-2 i PAK DA? S naučno-tehničke tačke gledišta, ovakvo i slično „kopiranje“ nije ništa drugo nego praćenje zakona aerodinamike i drugih fundamentalnih zakona, koji određuju radnu sposobnost avijacijsko-kosmičke tehnike.
Kada pred konstruktorima stoje isti ili vrlo slični zadaci, oni se rešavaju približno istom metodologijom. Ali iza spoljašnje sličnosti skrivaće se ogroman broj razlika koje će i odrediti nivo savršenstva ovog ili onog borbenog kompleksa.
Kako praksa pokazuje, malo koga iznenađuje to što su Tu-144 i „Konkord“ bili slični po izgledu. Bliske su i aerodinamičke sheme kod F-15 i Su-27, ali ipak su ruski projektanti, iako su startovali nešto kasnije, napravili neosporno bolju mašinu s aspekta planera.
Značajno je pritom da Amerikanci za aktivno uvođenje stelt tehnologije u svoju lovačko-bombardersku avijaciju duguju naučniku Petru Ufimcevu. Aprila 1975. odsek za perspektivne projekte korporacije „Lokhid“ (Lockheed) dobio je prevod članka Ufimceva, gde je on predložio metod pomoću koga je bilo moguće izračunati odbijeni signal radiolokatora od ravnog tela. Ovaj algoritam otvarao je mogućnost da se razvije avion koji se ne vidi na ekranima radio-lokatora. Može se reći da od tog momenta i počinje istorija stelt-aviona. Kasnije je Alan Braun, jedan od očeva „nevidljivih“ aviona, rukovodilac prvog stelt-programa RV SAD Senior Trend, koji je otpočet 1978, priznao da se doprinos teorije Ufimceva u stvaranju kompjuterskih programa za stelt-tehnologije može oceniti sa 30-40%. A to je – „kontrolni paket“ nove tehnologije.
