Nemačkoj bombi mesto u muzeju

AVIONSKA bomba iz Drugog svetskog rata, iskopana u Budimskoj ulici u Beogradu, jedna je od svega četiri tog tipa sačuvane u svetu. Nemačka avijacija „Luftvafe“ koristila je tokom rata samo jedan veći projektil. Njena masa od oko jedne tone, ubojno punjenje od 600 kilograma eksploziva i razorna moć koja je u prah i pepeo pretvarala čitave kvartove naselja, najbolje pokazuje tadašnju nemačku rešenost da u Beogradu ne ostane kamen na kamenu.

Zbog svega ovoga pokrenuta je inicijativa da se projektil, koji je sedam decenija „ćutao“ u beogradskoj zemlji ne uništi, već demontira, isprazni i smesti u muzej. Iza ove ideje stoji Muzej vazduhoplovstva – Beograd iz Surčina i savetnik za kulturu prvog potpredsednika Vlade i bivši ministar Bratislav Petković. On je obavestio Ministarstvo odbrane o istorijskom i kulturnom značaju iskopanog projektila.

Muzejsku budućnost avio-bombe podržava i Aleksandar Kolo iz Muzeja vazduhoplovstva. On kaže da je ovaj projktil kuriozitet u svetskim razmerama i da bi njegovim aktiviranjem bila napravljena velika šteta.

– Iskopana avio-bomba svedok je stradanja Beograda u 20. veku i trebalo bi je sačuvati – objašnjava Kolo. – Ona čini našu istoriju i pripada kulturnoj baštini. Trebalo bi da projktil bude demontiran i oslobođen eksploziva i upaljača. To može da se uradi bušenjem jednog od tanjih zidova bombe.

Kolo objašnjava da je ova bomba ispisivala istoriju Drugog svetskog rata. Njenim korišćenjem fašistička Nemačka ostavljala je potpis smrti i razaranja širom Evrope. Korišćena je za razaranja velikih površina, što je garantovalo punjenje od čak 600 kilograma TNT granulastog eksploziva. O njenoj težini i snazi najbolje svedoči činjenica da je bombarder „henkel 111“ mogao da poleti sa samo jednom bombom u tovaru.

Vazduhoplovni publicist Predrag Miladinović, stručnjak za detalje bombardovanja Beograda, potvrđuje da su nemački bombarderi 6. aprila jugoslovensku prestonicu zasuli i bombama težine od jedne tone.

– Reč je o izuzetno razornom vazduhoplovnom naoružanju od koga su stradale čitave ulice – objašnjava Miladinović. – Ove vrste bombi padale su na Beograd u tri talasa – 6, 11. i 12. aprila. Sastavni deo svake od njih bio je kočeći padobran koji se otvarao na određenoj visini. Zanimljivo je da je fašistička Nemačka u svom naoružanju imala samo jednu veću avio-bombu od ove. Njena težina je bila čak 2,5 tona.

Izvor: NOVOSTI