Zašto svaki avion nema padobran?

LONDON – Motor aviona američkog advokata Džona Farisa otkazao je usred leta, bez upozorenja. “Cesna 182” nije registrovala da postoji problem s rezervoarima za gorivo, mali avion je izgubio snagu, okrenuo se ulevo i spiralno pošao na dole. Padao je brzo, stigao na samo 400 stopa (oko 121 metra) od zemlje…

Srećom, “cesna” je bila opremljena jednostavnom, ali pametnom tehnologijom. Dok je padao ka tlu, advokat sa letačkim iskustvom od 42 godine, povukao je ručicu iznad glave. Sve je pobelelo…

“Mislio sam da sam mrtav. Tada je avion ‘tresnuo’ na krošnju drveća”, seća se u intervjuu za Bi-Bi-Si (BBC) Faris, koji je preživeo – samo povredivši leđa.

Advokatov život spasio je padobran – jedan od onih koji mogu da nose ceo avion. Takvim padobranima vlasnici malih aviona sve češće opremaju svoje letilice.

Neki proizvođači i inženjeri tvrde da bi ovakvi padobrani, ako bi postali oprema na komercijalnim avionima, spasili živote stotina ljudi.

Pa, zašto svi avioni na svetu već nemaju padobrane – nameće se pitanje.

Ili, zašto se ne sprovede očiglednije rešenje – zašto svaki putnik ne dobije “padobran-u-slučaju-nužde”?

U stvarnom svetu bi, zapravo, bilo “nemoguća misija” da svaki putnik koristi pojedinačni padobran u hitnom slučaju u kojem učestvuju stotine ljudi, kaže istraživač avijacije Gaj Greton. Greton priemećuje da “nema šanse” da 300 ljudi iskoči iz aviona koji pada i otvori padobrane, a da ne nastane haos.

Zato su, primećuje BBC, veliki padobrani – jedan za ceo avion – očigledno bolja opcija za krizne situacije.

Danas, oko 10 odsto malih aviona na svetu opremljeno je padobranima koji mogu da izdrže teret aviona sa putnicima i tovarom.

Na malim avionima, kakve proizvode “Cesna” i “Cirus”, padobran je smešten u trup letilice. U slučaju opasnosti, pilot samo izvuče ručicu iz plafona. Kad se padobran otvori, brzina pada smanji se na 518 metara u minuti, pa je udarac o zemlju “kao skok sa visine od četiri metra”, kaže za BBC Trevis Klamb, direktor letačkih operacija “Cesne”.

Takođe, enterijer njihovih letilica urađen je u lomljivom aluminijumu, a sedišta prilagođena oštrom sletanju – pa predstavljaju dodatnu opremu za minimiziranje posledica pada.

Jedan od glavnih proizvođača padobrana za avione je kompanija BRS (Ballistic Recovery Systems), sa sedištem u Majamiju, u američkoj državi Floridi. Osnivač kompanije Boris Popov odlučio je da se bavi tim poslom posle nezgode sa jadrilicom nad kojom je izgubio kontrolu – pao je u jezero sa visine od 150 metara. Preživeo je, a incident ga je inspirisao da se posveti bezbednosti avijacije.

Najveći avioni opremljeni padobranima BRS su za pet ljudi, ali Popov planira da instalira padobrane i na avione za 20 putnika, u narednih pet godina.

Popov veruje da je moguće instalirati padobrane i na mnogo veće letilice, možda čak i na velike putničke avione. “Nema sumnje da će veliki komercijalni avioni budućnosti biti opremljeni nekom vrstom sistema padobrana”, veruje on.

Mnogi su, međutim, i skeptični – pre svega zbog obima tog posla, ali i zbog nedostatka tražnje.

Greton kaže da je tehnološki moguće opremiti avione padobranima, ali se, upozorava, “postavlja pitanje da li će od toga biti ikakve koristi”. Zbog težine padobrana trebalo bi smanjiti broj putnika i količinu tovara u avionu. Greton ističe i da je sva oprema, koja trenutno postoji na komercijalnim letovima, zasnovana na “onome što bi najverovatnije spasilo živote, za određenu količinu novca i određenu količinu tovara”.

Portparol britanske civilne avijacije nije uveren da bi padobrani uvek mogli da pomognu. “Retko se dešava da otkažu svi motori, a ako stane samo jedan, pilot još može – u većini slučajeva – da prizemlji avion.” A, kad avion izgubi ubrzanje, možda ne bi bilo dovoljno vremena da se padobran otvori, smatra on.

Jedno od rešenja bio bi dizajn koji bi omogućio avionu da se u slučaju opasnosti u kojem je potrebno aktivirati padobran oslobodi suvišnih delova – bukvalno da odbaci teške delove letilice kao što su motori i krila, kaže Popov. Padobran bi, u tom slučaju, spasavao samo kabinu sa posadom i putnicima.

Greton se slaže da bi to bila moguća opcija, ali je ocenjuje kao “ekstremnu”. “Ako biste to morali da uradite, oslobađanje od krila i motora bilo bi ispravan postupak – samo se nadam da ne biste morali da ih se oslobodite iznad grada”, dodaje.

Jedna od ideja zasniva se na rezanju krila specijalnim oštricama, deljenju putničke kabine na nekoliko delova – od kojih bi svaki imao zaseban padobran.

Glavni dizajner ruskog instituta Viktor Lajlin kaže da bi takav sistem mogao biti korišćen i u incidentima koji se dešavaju pri poletanju i sletanju, zbog nagle promene brzine. Prepreka je, međutim, što bi cela akcija zahtevala detaljan redizajn postojećih letilica.

Dakle – moguće je, ali ne može se očekivati uskoro…

Jedini koji se usuđuje da prognozira je Popov, koji veruje da će do kraja 21. veka svi avioni, svih veličina, imati sisteme padobrana za slučaj opasnosti: “Mnogo ljudi se pita: ‘Zašto nemam padobran kad letim ‘boingom 737′ da posetim baku?’ Ako dovoljan broj ljudi postavi to pitanje, nateraće proizvođače aviona i vlade da naprave revolucionarne promene.”

Izvor: Večernje novosti